Prilikom merenja krvnog pritiska određuju se dve vrednosti: sistolni ili gornji pritisak (pritisak u krvnim sudovima kada se srce zgrči i punom snagom istiskuje krv) i dijastolni ili donji (pritisak u krvnim sudovima između dva otkucaja srca, u trenutku kada je srce potpuno opušteno). Krv se potiskuje zahvaljujući razlici u pritiscima koja postoji između srca i malih krvnih sudova u perifernim tkivima. Vrednosti pritiska se stalno menjaju zavisno od dnevnih aktivnosti, stresa, količine adrenalina, tečnosti i soli u cirkulaciji.

Preporučuje se da svi odrasli izmere pritisak bar jednom u dve godine. Da bi se eliminisao uticaj stresa i adrenalina, meri se posle odmora od 20 minuta i nikako u prva dva sata od buđenja. Idealnim se smatra pritisak od 120/80 mmHg. Vrednosti sistolnog pritiska od 120-139 i dijastolnog od 80-89 mmHg nazivaju se prehipertenzija i ne leče se, ali zahtevaju pažljivije kontrole. Vrednosti 140/90 mmHg definišu se kao hipertenzija i zahtevaju lečenje, jer dugotrajna hipertenzija oštećuje krvne sudove i sigurno dovodi do šloga, srčanog udara, cepanja aorte, otkazivanja bubrega, popuštanja srca i drugih komplikacija. S druge strane, ne postoje definisane vrednosti ispod kojih se kaže da osoba ima nizak krvni pritisak. Pod niskim krvnim pritiskom (hipotenzijom) podrazumevaju se vrednosti koje su značajno niže od onih na koje je sam organizam naviknut. To je evidentno relativan pojam, jer pojedinac može da ima niži pritisak nego što je to prosek za njegovu životnu dob, a da bude perfektno zdrav (atlete i utrenirane osobe).

Nizak krvni pritisak predstavlja problem samo ako se negativno odražava na organizam. Termin ?hipotenzija? koristi se samo kada pritisak padne toliko nisko pa krv ne može u dovoljnoj količini da stigne u svaki deo tela, posebno do mozga, što za posledicu ima vrtoglavicu, omaglice, pospanost, opštu slabost i umrtvljenost, a izuzetno, i gubitak svesti.

Naravno, kod ljudi koji imaju uobičajeno niže vrednosti pritiska, ova kritična granica se dostiže lakše. Najčešće se to dešava kod naglog ustajanja, i tada se koristi termn ?ortostatska hipotenzija?. Normalan odgovor krvnog pritiska na naglo ustajanje je pad sistolnog pritiska za 10 mmHg i blagi skok dijastolnog pritiska (za oko 2,5 mmHg). Ortostatska hipotenzija postoji kad unutar tri minuta od naglog ustajanja dođe do pada sistolnog i dijastolnog pritiska za više od 20 odnosno 10 mmHg.

Prvi korak u lečenju je otklanjanje uzroka hipotenzije. Ako njih nema, najpre treba postepeno povećavati dnevni unos vode, a potom i soli (do sedam grama na dan, nikako preko 10 grama).

Potrebno je, takođe, stvarati naviku da se promene položaja tela izvode polako. Pre ustajanja iz kreveta nekoliko puta saviti stopala prema gore (takozvana dorzifleksija), nositi elastične čarape koje se preporučuju osobama sa slabim venama, upražnjavti fizičke aktivnosti, jesti češće, a manje.

Važno je izbegavati dugo stajanje bez promena položaja tela, naglo ustajanje, obilne obroke, alkohol, zadimljene i previše zagrejane prostorije, dehidriranja, rad sa rukama iznad glave, hiperventilaciju.

Tek ako ove mere ne daju rezultate treba razmišljati o uzimanju lekova, isključivo po savetu lekara i uz kontrolu, jer se uglavnom koriste hormonski preparati (mineralokortikoidi) ili vazokonstriktorne supstance koje mogu imati dosta neželjenih efekata.

Faktori koji izazivaju ili stvaraju predispoziciju za nizak pritisak, a moguće ih je otkloniti su: krvarenja, uzimanje prevelike doze lekova za obaranje pritiska, alergijske reakcije, infekcije, emocionalni stres, bol, uzimanje antidepresiva, srčane bolesti i tako dalje. Ipak, najčešća je dehidratacija, isušenost organizma, posebno u vreme letnjih vrućina.

Unos vode

Osoba sa niskim pritiskom treba da popije bar tri litra vode na dan, a umesto lekova, u trenutku malaksalosti da pojede zasoljeni krastavac ili bilo koju slanu namirnicu uz dve-tri čaše vode. Zdravi bubrezi će sav višak vode izbaciti.