Prijava na sajt



Anketa

Da li ste zadovoljni uslugama u našim ustanovama?
 
Saveti lekara
Kada krvni pritisak opadne

Prilikom merenja krvnog pritiska određuju se dve vrednosti: sistolni ili gornji pritisak (pritisak u krvnim sudovima kada se srce zgrči i punom snagom istiskuje krv) i dijastolni ili donji (pritisak u krvnim sudovima između dva otkucaja srca, u trenutku kada je srce potpuno opušteno). Krv se potiskuje zahvaljujući razlici u pritiscima koja postoji između srca i malih krvnih sudova u perifernim tkivima. Vrednosti pritiska se stalno menjaju zavisno od dnevnih aktivnosti, stresa, količine adrenalina, tečnosti i soli u cirkulaciji.

Opširnije...
 
6 prirodnih lekova protiv glavobolje

Kad glava zaboli, većina ljudi poseže za lekovima, iako ima dosta prirodnih sredstava koja efikasno mogu da zaustave bol, kaže bečki lekar Hademar Bankhofer. Primenite neki od njegovih saveta.

Popijte vodu


Mnogi pacijenti tek u razgovoru s lekarom zaključe da ih glava boli zbog dehidratacije, odnosno nedovoljnog unošenja tečnosti. Zbog toga svi oni koji pate od čestih glavobolja dnevno treba da piju najmanje litar i po vode, savetuje Bankhofer.

Opširnije...
 
Šta je AIDS (SIDA)?

AidsSindrom stečenog nedostatka imuniteta- SIDA nije po definiciji jedna bolest. Radi se zapravo o tome da dolazi do teškog oštećenja imunološkog sistema obolele osobe što je ujedno čini vrlo osjetljivom na mnoštvo infekcija i bolesti. Sam naziv SIDA potiče od francuskog izraza za ovu bolest Syndrome d'ImmunoDéficience Acquise, ali je poznata i pod nazivom AIDS koji potiče od engleskog izraza Acquired Immuno Deficiency Syndrome. To je hronična neizlečiva bolest koja je uzrokovana virusom HIV-a ( virus humane imunodeficijencije). Pojam «imunodeficijencija» kod SIDE podrazumeva smanjenje broja leukocita u krvi, smanjenje broja limfocita u limfnim čvorovima i slezini, smanjenje broja zrelih T limfocita te posledično smanjenje količine antitela koja su ključna u zaštiti organizma od infekcije.

Opširnije...
 
Kako se izboriti sa gripom?

GripU nedeljama pred nama najavljena je nova epidemija gripe, koja se inače veoma česta u hladnim zimskim danima. Pandemija gripa je neminovnost i predstavlja svetsku epidemiju gripa koja nastaje nakon stvaranja novog podtipa A virusa gripa koji je prenosiv među ljudima. Pandemije gripa se ciklično istorijski ponavljaju i zakonitosti njihovog nastanka odavno su poznate naučnoj javnosti. Smatra se da je svet sada sve bliži novoj pandemiji gripa, i rizik od njenog nastanka procenjuje se na 3% za svaku narednu godinu. Prema obaveštenju Instituta za javno zdravlje Srbije Batut, obolevanje i smrtnost u pandemiji gripa je ogromna. U blagoj pandemiji u Srbiji će oboleti oko 2 miliona (25%), u ozbiljnoj pandemiji oko 2,5 miliona (30%) a u katastrofalnoj preko 3 miliona ljudi (40%). Stoga je cilj da se na vreme prepozna i suzbije pandemiju gripa, čime će se smanjiti broj obolelih i umrlih lica, kao i negativan socijalno-ekonomski uticaj na celu društvenu zajednicu, kroz edukativne i promotivne aktivnosti.

Opširnije...
 
Šta je najbitnije znati o alergijama

AlergijaIzraz alergije odnosi se na neprirodnu reakciju odbrambenog sistema organizma na materiju koja obično nije škodljiva. Javljaju se u raznim oblicima i razlikuju se po težini i to od blago neugodnih simptoma do onih opasnih po život. Precenjuje se da petina stanovništva razvijenog sveta pati od alergije. Iako se alergije mogu rasplamsavati i smanjivati tokom celog života najčešće se javljaju u mladosti, a nove alergije nakon četrdesete godine života su retkost. Ovo se ne odnosi na alergiju na lekove i kontaktne alergije na različite hemikalije. Najteži oblik alergijske reakcije je Anafilaktički šok koji može biti i smrtonosan.

Opširnije...
 
Kako sačuvati zdravlje u vrelim letnjim danima

LetoNakon kratkotrajnog zahlađenja, ponovo smo suočeni sa vrelim danima i visokim temperaturama. Ovakve vremenske (ne) prilike posebno teško podnose starije osobe i hronični bolesnici. Ove kategorije stanovništva posebnu pažnju treba da obrate na sledeće: Bez velike potrebe u periodu od 10 do 17 časova ne treba da izlaze u spoljnu sredinu. Što više vremena treba da provode u rashlađenim i zamračenim prostorijama. Ako se prostorije rashlađuju klima uređajima, temperaturu na uređaju podesiti tako da razlika u odnosu na spoljnu temperaturu ne bude veća od 5 stepeni. Ovo je veoma važno, jer prilikom naglog izlaska u spoljnu sredinu može doći do toplotnog udara.

Opširnije...